KOMUNIKATIVNA KOMPETENCIJA

Komunikativna kompetencija naš prozor u svet

STEPPING STONES TO MODERN SCHOOL "ALEKSA ŠANTIĆ" STEPANOVIĆEVO, SRBIJA

СРЕДА, 24. ОКТОБАР 2018.





Jezička komunikativna kompetencija je deo suštine našeg identiteta kao ljudskih bića a sredstvo za njeno ostvarivanje rađa se sa nama.

Ona označava posedovanje svesti o jeziku kao komunikativnom sredstvu.

Neophodna nam je da bismo preneli poruke, stvarali veze, razrešili dileme, gradili poverenje, delili informacije, izrazili svoje mišljenje.

Jezik daje pečat svakoj osobi. Naše kulturno nasleđe, društveno okruženje i pripadnost krije se iza svake reči koju izgovorimo. Ne moramo čak ni da govorimo da bismo komunicirali. Komunikacija se neverbalnim putem ili govorom tela ostvaruje jednako uspešno. 

“Pored ključne uloge koju igra u mišljenju, spoznavanju i tumačenju stvarnosti, jezik u svim društvima obavlja niz kulturnih, estetskih, obrednih i drugih funkcija, ali njegov temeljni i najobuhvatniji zadatak, kome je sadržana i njegova osnovna struktura, jeste da služi kao prikladno sredstvo društvene interakcije i komunikacije.” - Ranko Bugarski

Od samog početka usvajamo maternji jezik. To je nenametljiv proces koji donosi mnogo radosti svima koji su svedoci razvoja jezika kod dece. Jezik se razvija u socijalnom kontekstu, tj. bez okruženja jezik se ne bi ni razvio. Svakom detetu je dato da progovori, ali ono to uvek čini na posebnom jeziku svoje sredine, koji za razliku od opšte jezičke sposobnosti nije urođen, nego se usvaja samo u okruženju onih koji njime već govore. Kakav god da genetski potencijal ima, dete koje bi provelo svoje prve godine života zatvoreno i bez društvenog okruženja ne bi naučilo da govori. Ključne godine za razvoj jezika su treća, sedma i dvanaesta. Kažu da sa pubertetskim godinama gubite mogućnost da postanete strani špijun, odnosno mozak gubi fleksibilnost da jezik usvoji kao maternji.

Strani jezik učimo, on nam daje novu perspektivu i pogled na okruženje. Svaki jezik koji govorimo otvara nam prozor u svet.

Kažu da koliko jezika govorimo za toliko ljudi vredimo.

Podneblje na kom živimo diktira potrebe za učenjem određenih jezika. Broj jezika u svetu ne može se precizirati jer ih često nije lako razgraničiti ni međusobno ni od njihovih dijalekata.

Savet Evrope je proglasio 2001. Evropskom godinom jezika, a tom prilikom je utvrđen i 26. septembar kao Evropski dan jezika.




Jezik je neodvojiv od kulture u kojoj je nastao, tako da povezanost jezika i kulturnih identiteta stvara novi aspekt jezičke komunikativne kompetencije, a to je interkulturalana kompetencija. Ona podrazumeva da shvatimo povezanost između jezika i kulturnih identiteta.

Složeni splet odnosa jezika i kulture pokriva ogroman i praktično nepregledan teren.

Kada eskimi imaju preko sto izraza za sneg jasno nam je gde žive. Srpski jezik ima dosta pozajmljenih reči, ali iznedrio je i srbizme koje drugi koriste. Najpoznatija među njima je reč vampir, gde jezik ulazi u domen magije, religije i natprirodnog što nam govori o preokupacijama svojih govornika tog doba. Engleski jezik menjao se od svog nastanka, a najstarije reči koje su ostale u upotrebi imaju nepravilnu promenu. Najbolji primer za to je množina imenica čovek, žena i dete: man - woman - child (men - women - children). Da li vas asociraju na nešto najvažnije? Jezik je time i istorijski izvor. Sad znamo da je povezanost uzajamna - kultura je neodvojiva od jezika.

Pored tog aspekta jezičke komunikativne kompetencije postoji i ovladavanje osnovnom jezičkom pismenošću (funkcionalno-pragmatička kompetencija) koja obuhvata razumevanje govornog i pisanog teksta, pisano i usmeno izražavanje i interakcije, kao i lingvistička kompetencija koja se odnosi na jezička znanja (gramatička, semantička, pravopisna, leksička, fonetska). Jezička pismenost nam služi za komunikaciju na svim nivoima u privatnom, javnom i obrazovnom kontekstu. Da li pazite na jezička pravila ili mislite da je samo važno preneti poruku?

Kad sve navedeno sumiramo jedan učenik na kraju obaveznog obrazovanja treba da:

• Poznaje različite oblike komunikacije i njihove odlike (usmenu i pisanu, neverbalnu, telefonom, putem interneta, itd.).
• Ume jasno da se izrazi usmeno i pisano, u skladu sa potrebama i karakteristikama situacije, poštujući ograničenja u pogledu dužine i namene.
• Uvažava sagovornika reagujući na ono što govori, a ne na njegovu ličnost.
• Izražava svoje stavove, mišljenja, osećanja, na pozitivan, konstruktivan i argumentovan način.
• Koristi na odgovarajući i kreativan način jezik i stil koji je specifičan za različite discipline

   Kroz komunikaciju neguje kulturu izražavanja i čuva jezički identitet.
• Ume da sasluša izlaganje sagovornika do kraja i bez upadica.

Na kraju, bilo da ste dete ili odrastao čovek, svaka izgovorena reč menja svet i trenutak u kom se nalazite.

Vodite računa o vašim rečima, neka budu odmerene i promišljene, neka budu kulturne i dobronamerne, jer sigurno ste bar jednom bili svedoci kada je neka lepa reč otvorila gvozdena vrata pred vama.