Problem je čini se reč koju čujemo na svakom koraku, priroda problema se razlikuje, ali je njihovo postojanje u svakodnevnom životu, nešto što bi vam skoro svako koga biste pitali, sa lakoćom i bez mnogo razmišljanja potvrdio.
Šta je problem u stvari ? Problem je reč grčkog porekla πρόβλημα (próblema) i znači naučni zadatak ili sporno pitanje. U širem značenju, to je zadatak koji čeka rešenje, sporno i sumnjivo pitanje koje treba rešiti ili zagonetka.
Smešteno u konkretne školske okvire, problem je zapravo prepreka na putu ka usvajanju jasnih znanja.
Priprema za život
Rešavanjem problema bavimo se od rođenja. Na samom početku naših života problem okretanja, ustajanja, hodanja, uzimanja stvari u ruke i ostale sitnice koje život znače, rešavamo učeći uz pomoć drugih i ponavljajući jednu istu radnju po više puta. Rešavanje problema, od onog najsitnijeg, najbanalnijeg do velikih i značajnih zahteva određene faze, plansko rešavanje i volju da se nastala situacija reši.
Uključivanjem rešavanja problema u proces obrazovanja, mi učenike pripremamo za život. Učeći ih kako da se nose sa stranputicama tokom traganja za rešenjem, osnažujemo ih da istraju, čak i kad se čini da su zalutali, pa i onda kada bi najradije odustali. Učimo ih da se odmaknu i problem ponovo sagledaju iz druge perspektive, jer rešenje sigurno postoji. Učimo ih da se upornost u rešavanju problema isplati, a da je osećaj kada si samostalno nešto rešio nemerljiv.
Učenje, mišljenje i stvaralaštvo
Proces rešavanja problema možemo povezati sa učenjem, mišljenjem i stvaralaštvom.
Rešavanje problema od nas traži da idemo u potragu za novim informacijama, da ih povezujemo sa starim, ali na nove i drugačije načine, a to je učenje. Tokom tog procesa neizbežno je aktivno bavljenje misaonim aktivnostima i rasuđivanjem, a kombinovanjem svih raspoloživih resursa kreiramo nešto novo i drugačije, odnosno stvaramo.
Proces rešavanja problema možemo povezati sa učenjem, mišljenjem i stvaralaštvom.
Rešavanje problema od nas traži da idemo u potragu za novim informacijama, da ih povezujemo sa starim, ali na nove i drugačije načine, a to je učenje. Tokom tog procesa neizbežno je aktivno bavljenje misaonim aktivnostima i rasuđivanjem, a kombinovanjem svih raspoloživih resursa kreiramo nešto novo i drugačije, odnosno stvaramo.
Iz navedenog možemo da zaključimo da kroz ovakav pristup u radu, učenicima obezbeđujemo priliku da istovremeno jačaju više različitih kapaciteta, a pritom osećaju čoveku prirodnu želju za izlazom iz problemske situacije, odnosno dolaska do rešenja kada dolazi do olakšanja.
Kroz rešavanje problema učenik primenjuje svoja znanja iz različitih predmeta, koristeći iskustva iz svakodnevnog života, intelektualne, emocionalne i socijalne sposobnosti.
Kroz rešavanje problema učenik primenjuje svoja znanja iz različitih predmeta, koristeći iskustva iz svakodnevnog života, intelektualne, emocionalne i socijalne sposobnosti.
Kompetencija za rešavanje problema čini se osnovom za mnogobrojne životno značajne veštine - selektivno i svrsishodno koiršćenje izvora informacija, traženje pomoći od osobe koja poseduje znanja i veštine potrebne za rešenje, vrednovanje i samovrednovanje učinjenog, razvoj unutrašnje motivacije pri susretu sa realnim problemom, istrajavanje u radu i mnoge druge.
Učenik sa razvijenom kompetencijom za rešavanje problema u stanju je da:
• Prepoznaje problem, raščlanjuje problemsku situaciju na delove i uočava veze i odnose između njih u svetlu prethodno stečenih znanja u okviru različitih predmeta i vanškolskog iskustva.
• Planira strategiju rešavanja problema (pretpostavlja rešenja, planira redosled aktivnosti, izbor izvora informacija, sredstava/opreme koju će koristiti, sa kim će sarađivati, sa kim će se konsultovati).
• Rešava problem prema planiranoj strategiji primenjujući znanja i veštine stečene učenjem različitih predmeta i vanškolskim iskustvom.
• Samostalno ili konsultujući druge osobe (vršnjake, nastavnike, roditelje) preispituje način rešavanja problema, alternativne načine rešavanja, tačnost i preciznost rešenja.
• Formuliše objašnjenja i zaključke na osnovu rezultata do kojih je došao u radu, prezentuje ih i diskutuje sa drugim osobama i preispituje ih u svetlu dobijenih komentara. Stečena nova saznanja i veštine povezuje u jedinstvenu celinu sa prethodnim.
• Proverava primenljivost rešenja u praksi i koristi stečena znanja i veštine u novim situacijama.
Ni jednom detetu obrazovnjem, bez obzira koliko je ono kvalitetno, ne možemo pružiti život bez problema, ali ga možemo osnažiti da se sa njima uspešno nosi i sa svakim rešenim problemom izrasta u samosvesnog i samopouzdanog čoveka.
• Prepoznaje problem, raščlanjuje problemsku situaciju na delove i uočava veze i odnose između njih u svetlu prethodno stečenih znanja u okviru različitih predmeta i vanškolskog iskustva.
• Planira strategiju rešavanja problema (pretpostavlja rešenja, planira redosled aktivnosti, izbor izvora informacija, sredstava/opreme koju će koristiti, sa kim će sarađivati, sa kim će se konsultovati).
• Rešava problem prema planiranoj strategiji primenjujući znanja i veštine stečene učenjem različitih predmeta i vanškolskim iskustvom.
• Samostalno ili konsultujući druge osobe (vršnjake, nastavnike, roditelje) preispituje način rešavanja problema, alternativne načine rešavanja, tačnost i preciznost rešenja.
• Formuliše objašnjenja i zaključke na osnovu rezultata do kojih je došao u radu, prezentuje ih i diskutuje sa drugim osobama i preispituje ih u svetlu dobijenih komentara. Stečena nova saznanja i veštine povezuje u jedinstvenu celinu sa prethodnim.
• Proverava primenljivost rešenja u praksi i koristi stečena znanja i veštine u novim situacijama.
Ni jednom detetu obrazovnjem, bez obzira koliko je ono kvalitetno, ne možemo pružiti život bez problema, ali ga možemo osnažiti da se sa njima uspešno nosi i sa svakim rešenim problemom izrasta u samosvesnog i samopouzdanog čoveka.
Нема коментара:
Постави коментар