RAD SA PODACIMA I INFORMACIJAMA

STEPPING STONES TO MODERN SCHOOL "ALEKSA ŠANTIĆ" STEPANOVIĆEVO, SRBIJA
ЧЕТВРТАК, 11. ОКТОБАР 2018.


Digitalizacija je umnogome promenila živote svih nas. Svedoci smo da nas bombarduju informacijama sa svih strana: televizija, radio, štampa, društvene mreže i komšinice koje čitaju tuđe postove ili usput do pekare čuju najnoviju vest.

Brzi protok informacija ne omogućava da se one obrade, procene, kritički razmotre pa da se tek onda o njima da sud i donese neki zaključak.

U želji za senzacijom mediji često objavljuju delimično ili potpuno neproverene informacije. Ovakav način prikupljanja podataka i informacija ostavlja prostora za neracionalno reagovanje, često paniku i uzbunjivanje populacije. Ponekad banalne, ali više puta i ozbiljne informacije dovedu populaciju, koja nema razvijen kritički stav, do usijanja te izazivaju poziv na linč, bunt, negodovanje. Ovako plasirane informacije nemaju prostora u kasnijem periodu za demant. Stiče se utisak da demant i ne interesuje većinu ili je bar mali broj onih koji će ga čuti i na njega reagovati. Kako se vesti smenjuju u sekund nemoguće je obraditi i na valjan način analizirati sve što stigne do nas, jer je često najveći problem kako razlikovati informaciju od dezinformacije.

U prirodi čoveka je radoznalost i želja za istraživanjem. Znatiželja, često u odsustvu straha i ograničenja, glavna je karakteristika dece. Želja za novim saznanjima i interesovanje za svet koji ih okružuje je prirodna potreba svakog deteta. Ove osnovne karakteristike su, na kraju krajeva, i dovele do napretka ljudske populacije i ne treba ih gušiti i sputavati. Treba ih samo ispravno usmeriti. Zbog toga je jako važno kod učenika razviti kompetencije koje će mu omogućiti efikasan rad sa podacima i informacijama.

Učenik bi trebalo da razume značaj korišćenja pouzdanih podataka za rad, donošenje odluka i svakodnevni život. U toku svog školovanja trebalo bi da stekne veštine kojima bi mogao da koristi i povezuje znanje iz različitih predmeta. Veoma je važno da ume da koristi, na pravilan način, razne izvore informacija i podataka i kritički razmatra njihovu pouzdanost. Kako u nastavi tako i u svakodnevnom životu, za razumevanje događaja i donošenje odluka neophodno je da zna da ima pouzdane podatke. Da bi bio sposoban da procenjuje pouzdanost i prepozna moguće greške u podacima potrebno je da ume da poredi različite izvore i načine dobijanja podataka. Učenik koristi informacione tehnologije za čuvanje, prezentovanje i osnovnu obradu podataka, kako bi išao u korak s vremenom u kome živi. Kako bi u vreme digitalizacije bio funkcionalno pismen, učenik bi trebalo da koristi tabelarni i grafički prikaz podataka, ali i da ume da čita ovako prikazane podatke, tumači ih i primenjuje.

U trci za vremenom i što jednostavnijim prikazom informacija neophodno je znati razliku između podataka i njihovog tumačenja. U svakom momentu i svakoj situaciji bilo bi korisno da imamo svest o tome da isti podaci mogu imati različita tumačenja što zavisi od konteksta, ali i da razna tumačenja, koja nam se serviraju, mogu biti pristrasna.

Opstati u vreme digitalizacije znači snalaženje u brdu informacija, ali i imati svest o tome koji su podaci javni, koje podatke možemo i smemo da dobijemo od nadležnih institucija. S druge strane, na visokom nivou treba da bude svest o privatnosti podataka kao i razvijena etika o čuvanju privatnosti podataka.





Naši su preci u poslovici DVA PUTA MERI, JEDNOM SECI iskazali svu suštinu važnosti ispravno prikupljenih, obrađenih, na pravi način analiziranih podataka i donošenja odluka ili zaključaka.